VUK U SRBIJI

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Da li znate koja je pozitivna uloga vuka u prirodi?

Vuk naseljava prostore gde je očuvana priroda, koja još uvek funkcioniše po svojim izvornim zakonima. U pitanju je kontroverzna ali krajnje dragocena vrsta. Vuk je prirodni selekcionar, jer iz prirode uklanja slabe, stare, bolesne, životno nesposobne, nedovoljno snažne i nedovoljno oprezne jedinke, što znači da u prirodi preživljavaju samo najsposobniji. Pored selektivne, vuk ima i sanitarnu ulogu u prirodi, jer se hrani leševima uginulih životinja, što mu pored lova, predstavlja važan način ishrane.
Brojnost vuka treba da bude usklađena sa površinom lovišta i brojnošću drugih vrsta divljači. Upravo tada, do izražaja dolaze sve pozitivne osobine vuka kao regulatora u prirodi, koji sve ostale životinjske vrste koje žive na tom prostoru drži pod stalnom kontrolom i čini ih zdravijim i vitalnijim.

Da li vuk ima negativnu ulogu u prirodi?

Ukoliko je brojnost vuka prevelika, on može prouzrokovati štete na gajenoj krupnoj divljači, kao i na domaćoj stoci. U tom slučaju, lov na vuka je neophodan i opravdan, kako bi se njegova brojnost svela u podnošljive okvire, što podrazumeva da ta vrsta mora da se lovi u skladu sa propisima, krajnje časno, racionalno, na naučnim osnovama, u skladu sa kodeksom i na bazi svih principa održivog razvoja.

Ponekad, naročito u zimskom periodu, vuk može da se otrgne kontroli. Naime, sve što se ponaša abnormalno i što ne može da beži, vuk na osnovu svog prirodnog instikta mora da odstrani iz prirode, jer njemu se čini da su takve jedinke bolesne.

Postavlja se pitanje, zašto vuk, kada upadne u tor pokolje sve ovce, a pojede samo jednu ili čak nijednu? Zato što sa njegovog aspekta, sa tim jedinkama nešto nije u redu, jer ne beže i ne bore se za život,  a njegov „zadatak“ je da takve jedinke uništi i odstrani iz prirode.

Postoji još jedan sličan primer: poznato je da se srneća divljač u zimskom periodu grupiše u krda od po nekoliko desetina jedinki. Ukoliko se stvori ledena pokorica, srneća divljač propada kroz nju, teško se kreće i u slučaju opasnosti ne može da krene u hitri beg od vuka. On tada „misli“ da sa tim jedinkama nešto nije u redu i odmah kreće u izvršenje svog „zadatka“, tako da su zabeleženi slučajevi (veoma retki) da vuk zakolje celo krdo.

Zašto se muškoj deci davalo ime „Vuk“?

U našoj narodnoj tradiciji, vuk je bio stalni pratilac svetog Save, koji je inače bio vučji pastir. Odnosi između svetog Save i vuka bili su čvrsti i prijateljski – sveti Sava je vuka nazivao drugom i čak mu je davao blagoslov da uvek može izabrati najbolju ovcu.
Vuk je oduvek uživao izvesne sipmatije kod našeg naroda, naročito kod hajduka. Naš narod vuku prašta sve što uradi, što potvrđuje i stara narodna izreka: „Vuk na ovcu svoje pravo ima”.
Ime „Vuk” je veoma često kod Srba, s obzirom da se ranije verovalo da onaj ko nosi ime totemske životinje biva zaštićen od raznih zla (upravo tako je čuveni Vuk Stefanović Karadžić dobio ime).

Od čega zavisi budućnost očuvanja vuka u našoj zemlji?

Imajućí u vidu da nijedna grabljivica nije istrebila svoj plen i uz uvažavanje argumenata koji govore o korisnosti vuka (pre svega u prirodnoj selekciji gajene divljači i njegove sanitarne uloge u prirodi), a istovremeno uvažavajući vuka kao bioindikatora očuvane prirode, neophodno je planirati brojnost vuka i kontrolisati njegovo prenamnoženje.
Budućnost očuvanja vuka je, pre svega, u naučno zasnovanom planiranju njegovih populacija, što će nesumnjivo dati rezultate i očuvati ovu kontroverznu, ali prirodno dragocenu vrstu u narednom milenijumu.

Da li znate kolika je brojnost vukova u Srbiji?

Vuk je široko rasprostranjen u Srbiji i njegova brojnost je u blagom porastu. Prisutan je u svim brdsko-planinskim područjima, a jedna manja populacija naseljava i Vojvodinu, tj. Vršačke planine.

Naročito ga ima u brdsko-planinskim područjima Zapadne Srbije (na Pešterskoj visoravni, Zlataru, Zlatiboru, Tari), Kosova i Metohije (na Šari, Prokletijama, Mokroj gori), Centralne i Istočne Srbije (na Kopaoniku, Južnom i Severnom Kučaju, Homoljskim planinama, Miroču, Deli Jovanu).

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, brojnost vukova u Srbiji iznosi nešto manje od 2.000 jedinki. Na grafikonu su dati podaci o registrovanom odstrelu vukova u Srbiji tokom perioda 2009-2019. godina (izvor podataka je Republički zavod za statistiku Srbije). Jedan od primera dobrog gazdovanja populacijom vuka i njegove uspešne zaštite u Srbiji predstavlja lovište „Homolje“ kojim gazduje Lovačko udruženje „Jovan Šerbanović“ iz Žagubice.

Statistički podaci o registrovanom odstrelu vuka u Srbiji

🎓 Este #curso de @MammalnetEsp pretende motivar a los profesionales de la docencia a explotar el potencial didáctico de la #CienciaCiudadana para mejorar el aprendizaje y el pensamiento crítico en torno al patrimonio rural, natural y cultural ✅⬇️
https://www.irec.es/divulgacion-cientifica/curso-online-ciencia-ciudadana-aplicada-docencia-patrimonio-natural-y-cultural/

🎓 Este #curso de @MammalnetEsp pretende motivar a los profesionales de la docencia a explotar el potencial didáctico de la #CienciaCiudadana para mejorar el aprendizaje y el pensamiento crítico en torno al patrimonio rural, natural y cultural ✅➡️ https://bit.ly/3qoI6K8

El projecte #FototrampeigMamífersCatalunya té l’objectiu d’oferir un portal de recollida de citacions obtingudes amb càmeres de seguiment, basat en la plataforma #MammalWeb. També s'hi pot participar si no disposa de càmera, tot identificant les imatges associades al projecte!
👇

Load More...