Da li znate gde je šakal rasprostranjen u Srbiji?
Prvi šakali registrovani su u istočnoj Srbiji (Negotinska krajina), zatim u Pomoravlju i donjem Sremu, posebno uz vodotokove. Od tada, njegova brojnost je u nagloj ekspanziji, tako da je ova vrsta danas široko rasprostranjena i obuhvata veći deo naše zemlje.
Šakal naseljava, uglavnom, prostore do 500 m nadmorske visine. Na većim visinama ponekad se sreću samo pojedinačni primerci. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, odstrel ove vrste divljači u našoj zemlji na godišnjem nivou iznosi oko 5.000 jedinki.
Šta je doprinelo nagloj ekspanziji šakala?
Širenje šakala bi moglo da se objasni kao jedna brza i snažna ekspanzija, čije razloge nalazimo u ekološkoj plastičnosti (prilagodljivosti) ove vrste. To može da se objasni načinom ishrane šakala, koji je strvinar i nekrofaga vrsta, a istovremeno i vešt predator.
Brojne divlje deponije i odlaganje uginule stoke direktno u prirodu, stvorili su uslove da ima dostupnu hranu u dovoljnim količinama, i to u najkritičnijem periodu za opstanak – zimi. Takođe, divlje deponije izazivaju veliko prisustvo mišolikih glodara, koji predstavljaju lako dostupnu hranu i plen za šakala. Međutim, na ovakvim mestima su šakali izloženi raznim zarazama i parazitima, gde posebno mesto zauzima trihinela.
Ponašanje i ishrana
Šakal (Canis aureus L.) poput vuka i lisice pripada redu zveri (Carnivora), odnosno familiji pasa (Canis).
Njegovo masovnije širenje na našim prostorima otpočelo je 90-tih godina prošlog veka.
Šakal postaje aktivan tek u sumrak, što znači da ima tipično noćnu životnu aktivnost. Tokom dana, obično je u zaklonu, u mirnom gustišu ili jazbini. Izrazito je teritorijalna vrsta i najčešće živi u manjim porodičnim grupama, koje se nazivaju čopori i imaju jasno izraženu hijerarhiju.
Jedinke šakala love pojedinačno ili u grupi, a odlikuju se izuzetno razvijenim čulima. Ovaj izuzetno vešt predator utiče u velikoj meri na brojnost ostalih vrsta divljači, kao što su na primer, srna i zec. Uspešno pronalazi i uništava lanad, zbog čega predstavlja opasnost po lovište i lovno gazdovanje. Takođe, efikasno pronalazi i lovi mlade zečeve, a grupno i organizovano, opkoljavanjem i odrasle jedinke.
Nenadmašan je i u „pljačkanju“ gnezda gotovo svih ptica koje se gnezde na zemlji. Posebno stradaju tek izleženi fazanski pilići i jaja, a česte žrtve su i fazanske koke koje leže na jajima. U vreme podivljavanja i unošenja fazančića u lovište, šakali ih intenzivno love, podučavajući ovim lakim plenom tek stasale mladunce.
Da li je šakal opasan po čoveka?
Učestalo se približava ljudskim naseljima, kada napada domaću stoku – manja i nečuvana stada ovaca i koza, kao i sva pernata živina koja mu je dostupna, ukoliko u njihovoj blizini nema pasa.
Zbog slabog poznavanja ove vrste i njenog specifičnog oglašavanja (tzv. “zavijanje”), kod lokalnog stanovništva postoji izvesna doza straha, iako šakal ne napada čoveka.
Značaj i uloga šakala u prirodi
Lovci širom naše zamlje opravdano ukazuju na potrebu da se redukuje njegova brojnost u lovištima, i to na podnošljiv nivo koji ne ugrožava opstanak šakala.
Pozitivna uloga šakala jeste da uklanja ostatke uginulih životinja, a daje i veliki doprinos kada je u pitanju redukcija mišolikih glodara, koji čine veći deo njegove ishrane. Što je takođe važno, uklanja bolesne i slabe jedinke gajene divljači, čime obavlja neku vrstu prirodne selekcije.
Projekat “MammalNet” i šakal
Učesnici projekta “MammalNet” u našoj zemlji su već poslali mnogo zapisa (fotografija) sa raznih lokacija. Na primer, zabeležen je pomoću foto-klopki (mobilnih kamera) u neposrednoj blizini obilaznice oko Beograda, na rubu naselja Železnik, dok su vrlo interesantni i zapisi o nastradalim šakalima na našim putevima od motornih vozila. Ovi zapisi jasno pokazuju da šakal ima veliku brojnost i rasprostranjenost u našoj zemlji.
Pozivamo sve građane (studente, ljubitelje prirode i lovce) da kroz naučni projekat “MammalNet” svoje zapise živih ili nastradalih šakala, pomoću aplikacije iMammalia u najkraćem roku dostave u jedinstvenu bazu podataka, i tako pomognu da bolje upoznamo ovu vrstu i preduzmemo odgovarajuće mere u gazdovanju i njenoj zaštiti.